Opsesivno-kompulzivni poremećaj ima tendenciju da se projektuje na one segmente života koji su veoma značajni za osobu koja se sa njim suočava – zdravlje, bezbednost, moralnost, religioznost, seksualnost, pa tako i na partnerski odnos. Partnerski opsesivno-kompulzivni poremećaj (na engleskom: Relationship Obsessive-Compulsive Disorder, ili skraćeno ROCD) podrazumeva da osoba sumnja u kvalitet veze, stalno preispituje svoja osećanja prema partneru, partnerova osećanja prema njoj, partnerovu i ličnu privlačnost, adekvatnost, i slično.
Određena preispitivanja prirodno prate svaki partnerski odnos. Međutim, partnerski OKP podrazumeva da je taj proces iracionalan i veoma opterećujući za svakodnevno funkcionisanje. Javlja se osećaj da partnerski odnos, koji je bio simbol sigurnosti i harmoničnosti, postaje okidač za gotovo svakodnevno povišenu, preplavljujuću anksioznost. Izražena je potreba da se svaki detalj veze analizira do najsitnijih detalja, što gotovo svaki put dovodi do negativnih zaključaka. Takođe, to je praćeno stalnim traženjem razuveravanja kako od partnera, tako i od drugih bliskih osoba. Ovaj oblik OKP-a susreće se podjednako kod oba pola.
Bitna tačka kod partnerskog OKP-a je to da on nije uzrokovan samom vezom, već mislima koje proističu iz određenih uverenja o vezi i partneru, kao i značajem i značenjem koji se njima pridaje. Očekivano je da svakom od nas povremeno ovakve misli prolaze kroz glavu. Međutim, kada im pridamo veliki značaj i kada im dopustimo da nas iznova i iznova preplavljuju i utiču na naše ponašanje, one postaju opsesivne.
Najčešće opsesije kod partnerskog OKP-a
Kod partnerskog OKP-a, opsesivne misli se najčešće sreću u obliku sledećih pitanja:
- ,,Šta ako zapravo ne volim svog partnera dovoljno? Kako da znam da ga volim koliko treba?’’
- ,,Šta ako mene partner ne voli dovoljno? Šta ako mu/joj nisam privlačan/-na?’’
- ,,Šta ako naša veza nema budućnost, da li je bolje da što pre raskinem?’’
- ,,Šta ako bih kvalitetniju vezu imao/-la sa nekom drugom osobom?’’
- ,,Šta ako nikad ne prestanem da preispitujem prošlost/ izgled/ inteligenciju/ ponašanje svog partnera?’’
Najčešće kompulzije kod partnerskog OKP-a
Druga bitna stavka u razvijanju i održavanju partnerskog OKP-a su kompulzije. Kompulzije se odnose na svaku radnju koju osoba preduzima sa ciljem da snizi nivo anksioznosti, a čiji efekat je samo trenutni. Dugoročno gledano, one podržavaju i ,,hrane’’ OKP. U slučaju partnerskog OKP-a, najčešći oblici kompulzivnog ponašanja su:
- Traženje razuveravanja za negativne pretpostavke od partnera i drugih osoba koje su upoznate sa detaljima veze;
- Kompulzivno iščitavanje članaka i literature na temu šta podrazumeva uspešna veza;
- Ruminacija o svim detaljima veze – nikad ništa nije dovoljno dobro;
- Mentalna provera, odnosno preispitivanje sopstvenih emocija;
- Kompulzivno poveravanje bliskim osobama;
- Izbegavanje situacija za koje se procenjuje da bi mogle da budu okidač za opsesivne misli – na primer, izbegavanje razgovora sa prijateljima o njihovim vezama (jer bi bile okidač za poređenje), diskusije na temu seksa sa partnerom (jer bi bile okidač za preispitivanje njegove/njene ličnosti i prošlosti), gledanje filmova u kojima su partnerski odnosi idealizovani, i slično.
Da li je partnerski OKP isto što i ljubomora?
Možda će Vas ljudi iz okruženja nekad okarakterisati kao ljubomornu osobu kada dozvolite da Vas partnerski OKP preplavi – na primer, ukoliko Vas uznemirava opsesivna slika Vašeg partnera sa nekom drugom osobom i to podelite sa njim ili nekim drugim. Međutim, nije ljubomora ono što Vas nagoni ka takvom načinu razmišljanja, i propratnom traženju razuveravanja, već unutrašnji osećaj, odnosno partnerski OKP koji Vas konstantno uverava da u vašoj vezi nije sve onako kako bi trebalo da bude. Ljubomora, s druge strane, podrazumeva postojanje realnog okidača – recimo flertovanje partnera sa drugom osobom.
Slično, iracionalan strah od toga da veza u kojoj ste nema budućnost može od strane okruženja biti protumačen kao traženje izgovora za raskid. Međutim, potpuno je suprotno – na taj način ne tražite izgovor za raskid, već razuveravanja da Vaš partnerski OKP ,,nije u pravu’’ i da treba da budete sa osobom koju volite.
Da li treba da raskinem?
Ovo je veoma često pitanje koje partnerski OKP nameće. U ovom slučaju, potrebu za raskidom treba posmatrati samo kao trenutni impuls koji je prouzrokovan opsesivnim mislima da veza nije dovoljno dobra, da partner ima previše mana, da osećanja nisu iskrena i obostrana (za šta ne postoje realni dokazi!). Treba, takođe, imati u vidu i to da je jedna od tipičnih grešaka u razmišljanju za partnerski OKP selektivna pažnja – fokus je isključivo na partnerovim manama i nedostacima veze, dok se pozitivne strane zanemaruju, negiraju, pripisuju slučajnostima i redovno su praćene ,,šta ako’’ pitanjima.
Do raskida može dovesti i izražena netolerancija na neizvesnost (a veza sama po sebi podrazumeva neizvesnost, i potrebno je pomiriti se sa tom činjenicom). Osoba nakon detaljne analize odlučuje da je najbolje da preduzme taj korak kako bi sprečila veću katastrofu, na primer to da ona bude povređena od strane svog partnera što će za nju biti nepodnošljivo, ili da ona povredi partnera ukoliko shvati da njena osećanja zaista nisu iskrena.
Ovo pitanje može dobiti i formu ,,Da li treba da raskinem s obzirom na to da mi veza u kojoj sam izaziva visok nivo anksioznosti i opsesivne misli?’’. Ukoliko su odgovori na sledeća pitanja: ,,Da li bi povišena anksioznost postojala i u vezi sa nekom drugom osobom/ da li ste uočavali obrasce opsesivnog ponašanja i u drugim segmentima života ili ranijim vezama/ da li smatrate da bi veza bila stabilna kada bi Vaša anksioznost bila eliminisana?’’ potvrdni, jasno je da bi adekvatnije rešenje od raskida bio rad na prevazilaženju povišene anksioznosti i partnerskog OKP-a.
Raskid bi, u ovim slučajevima, bio i vid izbegavanja koje podržava partnerski OKP, i ukoliko bi osoba podlegla svojim impulsima i dozvolila im da budu jači od racionalnog dela ličnosti, moglo bi se reći da je postala ,,rob’’ svog OKP-a.
Začarani krug
Ukoliko svoje opsesivne misli posmatrate kao istinite, očekivano je da ,,upadnete u začarani krug’’ prethodno navedenih opsesija i kompulzija. Nije isključeno da do tada stabilan partnerski odnos zapadne u krizu. To je čak i očekivano ukoliko postanete previše kritični prema partneru, ukoliko mu stalno govorite da niste sigurni u svoja ili njegova osećanja, da mislite da je vaša veza lošija od drugih, da mislite da bi Vam neko drugi više odgovarao. Dakle, do krize dolazi pod uticajem disfunkcionalnog misaonog toka, a ne odnosa samog po sebi.
S druge strane, kada pitanja koja Vam se javljaju na temu kvaliteta veze prihvatite kao oblik opsesivno-kompulzivnog poremećaja i povišene anksioznosti, umesto kao činjenice, lakše ćete se distancirati od njih i moći ćete da radite na njihovom prevazilaženju. To nikako ne znači da treba da budete u vezi za koju postoje realni dokazi da je ugrožavajuća za Vas i da to pripisujete sebi, već da objektivno sagledate činjenice. U tome Vam može pomoći da se zapitate: ,,Koliko se ono što želim razlikuje od onoga što imam sa svojim partnerom?’’.
Podrška i psihoterapija
Za rad na prevazilaženju ovog problema značajna je uloga bliskih osoba, i posebno partnera. Pre svega je bitno da i on sam bude upoznat sa time šta je partnerski OKP i da razume Vaše stanje, zatim da bude svestan da je razuveravanje kontraproduktivno, i u krajnjem da bude podrška ukoliko na prevazilaženju problema radite uz pomoć psihoterapeuta.
Kognitivno-bihejvioralna terapija podrazumeva rad kako na modifikaciji misaonog procesa u pravcu racionalizacije (kognitivni deo), tako i na prevazilaženju kompulzija (bihejvioralni deo), te se i pokazuje kao najefikasniji pristup u prevazilaženju partnerskog OKP-a.
Msr Anđela Zlatković
spec. pedagog i KBT savetnik
Leave a Reply