▪ Da li mogu da se onesvestim usled anksioznosti i panike?

Kod velikog broja ljudi koji imaju iskustva sa povišenom anksioznošću i paničnim napadima javlja se i propratni strah da se u tim situacijama, usled simptoma koje osećaju, mogu onesvestiti, da onda neće moći da pozovu pomoć, da će se prilikom pada povrediti, da niko neće prići da im pomogne, da će ih svi okolo videti kao čudne i misliti da nešto nije u redu sa njima, i td. Zatim razvijaju i brojna takozvana sigurna ponašanja kako bi sprečili da do tog zamišljenog ishoda dođe, recimo, nigde ne idu sami ili se ne udaljavaju previše od kuće. To sve onda može dosta uticati na funkcionisanje, kretanje i kvalitet života generalno, ukoliko se ne prepozna i ne tretira.

Međutim, ono što je činjenica jeste da se većini ljudi koji se boje onesvešćivanja to, zapravo, nikada nije desilo u stanjima povišene anksioznosti ili panike. Stoga, prvo i osnovno je da napravimo razliku između osećaja kao da će doći do onesvešćivanja i stvarnog gubitka svesti.

Zašto se javlja osećaj kao da ćeš se onesvestiti?

Osećaj kao da će doći do onesvešćivanja nastaje usled nepravilnog, plitkog i ubrzanog disanja tj. hiperventilacije koja blago (ali bezopasno!) remeti cirkulaciju krvi u mozgu. Takvo disanje izaziva vrtoglavicu, magljenje vida, trnjenje mišića, ubrzani puls, osećaj derealizacije i depersonalizacije, što sve osoba može pogrešno protumačiti kao: ,,Onesvestiću se!’’ i samim tim tumačenjem dodatno pojačati anksioznost i sve simptome. Međutim, za samo onesvešćivanje u ovim situacijama ne postoji gotovo nikakva šansa jer je telo u ,,bori se ili beži’’ stavu i usled povišenog adrenalina blago (i takođe bezopasno ukoliko je opšte zdravstveno stanje dobro) skače krvni pritisak, što je reakcija suprotna onesvešćivanju.

Kada jedino možeš da se onesvestiš?

S druge strane, do gubitka svesti može doći u situacijama kada krvni pritisak naglo padne, što znači da mozak ne dobija dovoljno krvi i kiseonika, dok je prokrvljenost jača u perifernim krvnim sudovima pa nas mozak, u svojstvu odbrambenog mehanizma, ,,obara’’ u ležeći položaj kako bi se uspostavila ravnoteža u cirkulaciji između svih delova tela. Do gubitka svesti još može doći i usled gladi, naglog pada nivoa šećera u krvi, dehidratacije, jakih bolova, obilnog krvarenja, zagušljivosti i visokih temperatura.

Postoje samo dve specifične fobije u kojima dolazi do pada krvnog pritiska i neusaglašenosti u radu između simpatikusa i parasimpatikusa i moguće je onesvešćivanje. To su fobija od krvi i fobija od igle. Kada je osoba direktno izložena ovim okidačima može doći do gubitka svesti. Osobe kod kojih postoji ova fobija zapravo su se sa time suočile još u detinjstvu i mala je šansa da će se reakcija onesvešćivanjem u tom kontekstu razviti kasnije.

U većini slučajeva onesvešćivanja radi se o vazovagalnoj (refleksnoj) sinkopi koja je kratkotrajna i ima zaštitnu funkciju.

Da li mogu da se onesvestim usled anksioznosti ili tokom napada panike?

Da zaključimo – onesvešćivanje u stanjima povišene anksioznosti ili panike, usled anksioznosti i panike samih po sebi, faktički je fiziološki nemoguće, ukoliko nemate fobične strahove i istoriju onesvešćivanja u prisustvu igle i krvi. I ako imate ove fobije, do onesvešćivanja neće dolaziti u drugim anksioznim stanjima već samo u ovim konkretnim situacijama kada ste direktno izloženi igli ili krvi, a to je onda, uz određene postupke, moguće i sprečiti.

Kako da prevaziđem strah da ću se onesvestiti?

Da bi se prevazišao strah od onesvešćivanja i time unapredio kvalitet života osobe, kroz psihoterapiju radimo na tome da osoba usvoji sve ove prethodno opisane činjenice, da osećaj kao da će se onesvestiti ne katastrofira, da ovlada tehnikama pravilnog disanja, da se izlaže situacijama koje vidi kao opasne i osvešćuje da se zapravo ništa od onoga što predviđa, zapravo, ne desi. Za rad na prevazilaženju fobija od igle i krvi postoje i određene specifične tehnike.

Msr Anđela Zlatković

spec. pedagog i KBT savetnik