Pravo prijateljstvo je prostor u kom možemo da odahnemo. Mesto gde smo viđeni, prihvaćeni i podržani, bez potrebe da glumimo ili da se dokazujemo. Takvi odnosi nas hrane, umiruju i daju nam snagu da rastemo.
Ali, ponekad, i prijateljstvo koje je ranije donosilo radost postane izvor napetosti, sumnje i umora. Kada odnos više ne pruža podršku već nas troši – možda je vreme da pogledamo dublje i zapitamo se: ,,Da li je ovo prijateljstvo i dalje zdravo za mene?”
Zdravo prijateljstvo ne znači savršeno prijateljstvo. Nema prijateljstva bez određenih nesuglasica, različitih ritmova ili povremenih razočaranja.
Ali ono se ipak prepoznaje:
- po ravnoteži
- po uzajamnom poštovanju
- po tome što se i tvoja osećanja računaju
- po tome što možeš da budeš iskren, a da se ne plašiš odbacivanja
I po tome što postoji iskrena briga, ne iz koristi, već iz bliskosti.
Kako prepoznati da odnos postaje toksičan?
Toksično prijateljstvo ne nastaje preko noći. Sitne pukotine, neprimetne u početku, s vremenom prerastu u obrazac koji počinje da boli.
To može izgledati ovako:
- češće slušaš nego što tebe slušaju
- tvoje potrebe se retko uzimaju u obzir
- osećaš krivicu kada kažeš ,,ne” illi postaviš granice
- često se pravdaš iako nisi ništa loše uradio
- osećaš napetost pred viđanje umesto radosti
- posle razgovora sa tom osobom imaš osećaj iscrpljenosti ili sumnje u sebe
Sve ovo su tihi znaci da odnos više ne hrani, već troši.
Često ostajemo u toksičnom odnosu jer pamtimo one lepe trenutke i nadamo se da će se oni vratiti. Međutim, telo obično zna pre nego što um prizna. Osećamo napetost, zbunjenost, sumnju u sebe. Nekad i stid jer ,,previše osećamo” ili ,,preuveličavamo”.
Toksično prijateljstvo često dolazi uz vezanost, naviku i potrebu da budemo ,,dobri”. Plašimo se da ćemo povrediti drugu osobu, ili ćemo ostati sami.
Postaviti granicu ne znači da si prestao da voliš – već da si počeo da voliš i sebe.
Nekad je kraj takvog odnosa zapravo početak zdravijeg odnosa sa samim sobom.
Nije svako prijateljstvo stvoreno da traje zauvek. Neka nas nauče kako želimo da budemo voljeni, a zatim nas puste da to pronađemo drugde.
Biraj odnose u kojima rasteš. Jer prijateljstvo, u svojoj suštini, nije obaveza, već uzajamna sloboda.
Mina Trbović
Psiholog, supervizirani sistemski porodični psihoterapeut
Leave a Reply