Ranjivi i grandiozni narcizam: dve strane istog ogledala

Nisu svi narcisi isti. Kada čujemo reč narcis, obično pomislimo na osobu koja se divi sebi, voli da bude u centru pažnje i smatra da je bolja od drugih. Međutim, nauka kaže da postoji i drugačiji oblik narcizma. Neki narcisi su zapravo stidljivi, ranjivi i nesigurni.

Mit o Narcisu nas podseća na opasnost prevelike zaljubljenosti u sebe. Narcis je, posmatrajući svoj odraz u vodi, postao opčinjen sopstvenim likom. U psihologiji, taj mit simbolizuje zarobljenost u sopstvenoj predstavi o sebi – bilo ona veličanstvena ili krhka.

Narcisoidnost nije crno-bela. Svi se mi nalazimo negde na spektru između zdravog samopouzdanja i preteranog samoljublja. Kod nekih ljudi, taj balans se poremeti, pa narcisoidnost postaje način da sakriju duboku nesigurnost ili unutrašnji bol.

Grandiozni narcizam

Grandiozni narcisi su samouvereni, dominantni i ekstrovertni. Veruju da zaslužuju više od drugih i teže da budu izuzetno cenjeni, moćni i uspešni. Naizgled zrače sigurnošću, ali iza te slike često stoji intenzivan strah od gubitka statusa i kontrole.

Ranjivi narcizam

Ranjivi narcisi su osetljivi, samokritični i često nesigurni, ali ono što ih razlikuje od anksioznih osoba jeste unutrašnje uverenje da zaslužuju posebnu pažnju i priznanje, iako se istovremeno plaše da to neće dobiti. Iza njihove povučenosti često se krije skrivena grandioznost: osećaj da imaju ,,posebnu vrednost“ koju drugi ne prepoznaju. Zato lako bivaju povređeni, povlače se kada ne dobiju potvrdu i osciluju između osećaja manje vrednosti i tihe nadmoćnosti.

I grandiozni i ranjivi narcisi traže isto: divljenje i prihvatanje.

Međutim, način na koji to pokušavaju da dobiju se razlikuje:

• Grandiozni traže status i moć.
• Ranjivi traže ljubav i sigurnost.

Oba puta često vode u frustraciju i osećaj praznine.

Grandiozni i ranjivi narcisi nose isti bol – želju da budu voljeni onako kako sami sebe ne umeju da vole.

Kada narcisoidnost vidimo kao odbranu, možemo umesto osude izabrati razumevanje, jer ispod maske nadmoći ili nesigurnosti često stoji samo jedno – potreba da budemo dovoljni.

Mina Trbović

Psiholog,  supervizirani sistemski porodični psihoterapeut