Kada se govori o opsesivno-kompulzivnom poremećaju, većina ljudi prvo pomisli na osobu koja stalno čisti kuću, određeni broj puta pere ruke, ili stalno ređa stvari po bojama ili nekoj simetriji.
To su prisilne, odnosno kompulzivne radnje. Dakle, samo jedan deo opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Te radnje imaju funkciju da trenutno neutrališu napetost i anksioznost koju osoba oseća, što je izazvano opsesivnim mislima. Postoji i posebna vrsta opsesivno-kompulzivnog poremećaja, a to su opsesivne misli bez kompulzija, ili, kako se u literaturu još nailazi na pojam ,,pure O’’. Međutim, i u ovom slučaju se takođe javljaju određene kompulzivne radnje, samo što su one pretežno mentalne, a ne motoričke.
Oblici u kojima se javljaju opsesivne misli mogu biti različiti, a uglavnom će se ,,lepiti’’ za ono što je osobi u datom trenutku veoma bitno i značajno.
Šta je HOKP?
U praksi se često srećamo sa homoseksualnim opsesivno-kompulzivnim poremećajem, ili skraćeno HOKP. To je oblik OKP-a u kome su centralna tema opsesivne sumnje i strahovi u vezi sa sopstvenom seksualnom orijentacijom. Osoba nije u procesu istraživanja svog identiteta pa je važno naglasiti da HOKP nije povezan sa stvarnom seksualnom orijentacijom osobe.
Karakteristično za HOKP je da se on najčešće javlja između 16. i 26. godine života, tokom srednje i kasne adolescencije, što je i očekivano, s obzirom da je to period istraživanja, preispitivanja i konačnog formiranja identiteta, a veoma važna tema je i sama seksualnost. Međutim, kada pričamo o HOKP-u reč je o anksioznom poremećaju, a ne o seksualnom identitetu samom po sebi. Nije isključeno da se HOKP može javiti i kasnije tokom života, recimo ako osoba doživi neko loše iskustvo u partnerskom odnosu, pa to bude okidač.
Opsesije kod HOKP-a
Opsesivne misli su uporne, nametljive i neželjene. Usled toga, izazivaju intenzivnu anksioznost, strah, nelagodu, što je i pokazatelj da one nisu u skladu sa istinskim identitetom osobe. Glavne opsesije koje se javljaju u okviru HOKP-a su:
- ,,Šta ako sam ja homoseksualne orijentacije?’’;
- ,,Šta ako sve vreme to poričem i krijem i od samog/same sebe i od drugih?’’;
- ,,Šta ako je to što sam u vezi sa osobom suprotnog pola samo moja maska?’’;
- ,,To što mi se desio trenutni pad libida tokom seksualnog odnosa sigurno znači da sam gej i da me osoba suprotnog pola ne privlači’’;
- ,,To što sam za osobu istog pola pomislio/la da je lepa ili zgodna sigurno znači da sam gej’’;
- ,,To što se neka osoba suprotnog pola svima sviđa, a meni ne – sigurno govori da sam ja gej’’;
- ,,Ako nisam gej, šta ako sam biseksualac?’’.
Ove misli se, dakle, doživljavaju kao veoma neprijatne i okidač su za isto tako veoma neprijatne i preplavljujuće emocije. Možda će čak dovoditi i do paničnih napada. Osoba ne može da se poveže sa njima. Nepojmljivo joj je da sebe zamisli sa osobom istog pola, baš zato što ove misli i nisu deo njenih realnih namera. To stvara unutrašnji konflikt između onoga što osoba racionalno zna da je njena seksualna orijentacija i onoga što uporne opsesivne misli iznova poručuju.
U pozadini stoji uverenje da su opsesivne misli bitne i da sigurno poručuju nešto bitno čim su prisutne i tako uporne. To nije tačno – opsesivne misli su deo fikcije i iracionalnosti, a preispitivanje koje se javlja nije povezano sa seksualnom orijentacijom već sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem.
Ono što dodatno održava i hrani opsesivne misli jeste pogrešno tumačenje telesnih senzacija koje se javljaju kao simptomatologija anksioznosti. Recimo, mišićna napetost ili ubrzani rad srca se često pogrešno tumače kao seksualno uzbuđenje pa se upada u novi začarani krug preispitivanja (,,Zašto je moje telo imalo bilo kakvu reakciju u prisustvu osobe istog pola? Da li je to sviđanje?’’).
Kompulzije kod HOKP-a
Što se tiče kompulzija, kompulzije su, kao što je već pomenuto, disfunkcionale radnje koje na vrlo kratko vreme pruže rasterećenje, ali, dugoročno posmatrano, održavaju pa i produbljuju problem (anksioznosti i opsesivne misli).
Kompulzije koje se najčešće javljaju u okviru HOKP-a su:
- traženje razuveravanja od bliskih osoba kao i samorazuveravanje,
- ,,kopanje’’ po prošlosti da bi se našli dokazi za i protiv;
- izbegavanje okidača (određenih osoba, određenih mesta, medijskih prikaza homoseksualnih odnosa ili određenog načina odevanja),
- kompulzivno gledanje straight pornografije,
- kompulsivna provera simptoma (najčešće to da li postoji neko osećenje prijatnosti u telu dok su opsesivne misli prisutne ili dok osoba gleda homoseksualnu pornografiju);
- dopisivanje sa osobama gej orijentacije da bi se testiralo da li postoji privlačnost;
- preterano posmatranje drugih ljudi i provera da li postoji ,,sviđanje’’.
Kako razlikovati HOKP od stvarnog preispitivanja seksualne orijentacije?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje će postaviti osoba koja se suočava sa HOKP-om.
Kod HOKP-a misli su uznemirujuće, šokantne, i praćene jakom anksioznošću. Osoba ne oseća radoznalost već prestravljenost, pa i gađenje. Cilj razmišljanja i analize nije razumevanje sebe, već otklanjanje sumnje.
S druge strane, kod autentičnog preispitivanja seksualne orijentacije, nisu prisutni opsesivni obrasci, niti kompulzivne radnje. Misli nisu nametljive niti doživljene kao strane i sramne. Iako oba procesa mogu uključivati pitanja o sebi, sam emocionalni doživljaj i razvojni tok nisu isti. Kod većine osoba homoseksualne orijentacije, seksualne preferencije prema istom polu javljaju se već u ranoj i srednjoj adolescenciji. One ne nastaju kao posledica straha ili sumnje, već kao deo prirodnog emocionalnog i seksualnog razvoja.
Sam proces ,,izlaska iz ormara’’ (autovanja) kod osoba homoseksualne orijentacije može biti emocionalno zahtevan, najviše zbog spoljšnjih faktora kao što su očekivanja od strane porodice, mala sredina i društvene norme, ali unutrašnje poistovećivanje sa homoseksualnošću se ne doživljava kao pretnja. Osoba zna da su njena osećanja deo njene ličnosti i prihvata ih.
Zašto se HOKP javlja?
Pored opštih mehanizama koji stoje u osnovi opsesivno-kompulzivnog poremećaja, HOKP se često razvija kod osoba koje imaju izraženu potrebu za jasnim, stabilnim i neupitnim identitetom. Svaka pomisao koja dovodi u pitanje sliku o sebi može se doživeti kao pretnja psihološkoj koheziji i ličnom integritetu.
Takođe, HOKP se češće javlja kod osoba koje imaju rigidna uverenja o mislima, poput verovanja da misli imaju posebnu moć ili da imaju značenje same po sebi. U tom kontekstu, prolazna ili slučajna misao biva pogrešno interpretirana kao dokaz, što dodatno pojačava anksioznost i potrebu za proveravanjem.
Kao i kod drugih oblika OKP-a, u osnovi HOKP-a nalaze se:
- pojačana potreba za sigurnošću,
- netolerancija na neizvesnost,
- strah od gubitka kontrole,
- strah od potencijalne osude.
Kako prevazići HOKP?
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) se pokazuje kao visoko efikasna u tretiranju ove problematike. Rad na prevazilaženju opsesivnih misli podrazumeva da osoba uči da prihvati činjenicu da su opsesivne misli generalno, pa tako i misli ovog tipa, samo mentalni događaji kojima ne mora da se pridaje pažnja i značaj i da od toga koliko se pažnje i značaja pridaje mislima direktno zavisi nivo anksioznosti koju oseća.
Takođe se radi i na izlaganju okidačima i vremenom, iz izlaganja u izlaganje, dolazi do pada nivo anksioznosti, kao i do obezvređivanja opsesivnih misli i svega što one poručuju.
U nekim slučajevima, u dogovoru sa psihijatrom, terapija može biti dopunjena i farmakološkim tretmanom.
Cilj terapije nije dokazivanje seksualne orijentacije i davanje razuveravanja, već promena odnosa prema mislima, smanjenje učestalosti kompulzija, jačanje tolerancije na neizvesnost, kao i unapređenje kvaliteta života.
Bitno je istaći da opsesivno-kompulzivni poremećaj u vezi sa seksualnom orijentacijom postoji i kod osoba koje su homoseksualne orijentacije, osim što je kod nih glavna opsesija: ,,Šta ako sam heteroseksualne orijentacije/ šta ako sam strejt?’’ jer je to ono sa čim one ne mogu da se povežu i izaziva im unutrašnji konflikt jer je u suprotnosti sa onim što je njihov prirodni seksualni identitet.
msr Anđela Zlatković
KBT savetnik
Leave a Reply