Svaki strah, bez obzira na to da li je on racionalan ili iracionalan, praćen je određenim telesnim simptomima kao što su ubrzani rad srca, bol i stezanje u grudnom košu, mišićna napetost, trnjenje u različitim delovima tela, vrtoglavica, zamagljeni vid, suženo vidno polje, talasi toplote i hladnoće, i slično. U situacijama racionalnih strahova, recimo ako naiđe na otrovnu zmiju, osoba nije toliko svesna ovih simptoma i ne pridaje im pažnju. Fokus, dakle, nije na njima nego na tome kako da se od realne i neposredne opasnosti na najbolji način zaštiti i pomogne sebi. Svi ovi simptomi su korisni i osobu u tom trenutku čine bržom, jačom, spretnijom i fokusiranijom nego što je inače.
U situacijama iracionalnih strahova, to jest anksioznosti (kada osoba nešto subjektivno tumači kao opasno, a bez dokaza da je to nešto zaista opasno) obično je pojačana i svest o simptomima, koju prati i njihovo pogrešno tumačenje. Najčešća pogrešna tumačenja simptoma anksioznosti su: 1) umreću; 2) onesvestiću se; 3) ugušiću se; 4) poludeću; 5) izgubiću kontrolu nad sobom.
Ovde saznaj više o tome da li se u trenucima povišene anksioznosti i panike možeš onesvestiti, a ovde da li možeš da poludiš ili izgubiš kontrolu nad sobom.
Zašto se javlja tumačenje: ,,Umirem!”
Do ovakvog tumačenja najčešće dolazi kada osoba već u povišenoj anksioznosti zbog, recimo, usmenog ispita, ubrzani rad srca, stezanje u grudima, trnjenje poistoveti sa srčanim ili moždanim udarom. Javi se, dakle, razmišljenje: ,,Srce mi ubrzano lupa i steže me u grudima, sigurno doživljavam infarct!’’ ili ,,Trne mi vilica, sigurno imam moždani udar!’’.
Ovakva razmišljanja osobu uvode u začarani krug – ona se uplaši bezopasnih simptoma anksioznosti, a onda oni postanu još jači i neprijatniji jer ih se plaši i tumači kao životno ugrožavajuće. Veliki broj ljudi u ovom stanju onda ode i kod lekara i ispostavi se da je sa fizičkim zdravljem sve u redu i da je u pitanju povišena anksioznost ili panični napad.
Generalizacija straha
Međutim, i pored toga što dobiju i lekarsko mišljenje da je sve u redu, često se dešava da osoba razvije takozvanu generalizaciju straha. Tako, recimo, zadihanost i ubrzani puls usled penjanja uz stepenice počne da tumači kao opasne senzacije usled kojih joj se nešto loše može desiti. Onda počne sve više da izbegava različite aktivnosti da ne bi sebe dovodila u ,,opasnost’’. Telesne senzacije koje su normalne i svakodnevne postaju okidač za anksioznost i paniku.
Osobe kod kojih se javljaju ovakva tumačenja, zapravo, nemaju toleranciju na neprijatne emocije i senzacije, i imaju uverenje da je svaki osećaj neprijatnosti nedopustiv i jako opasan, što je iracionalno. To što je nešto neprijatno nije dokaz da je i ugrožavajuće.
Šta se dešava u telu kada osećamo anksioznost ili paniku?
Telesni simptomi anksioznosti i panike jesu neprijatni, ali su, kod osoba čije je opšte zdravstveno stanje dobro, bezopasni. Kada u našoj percepciji postoji postoji potencijalna pretnja aktivira se naš unutrašnji ,,alarm” – simpatički nervni sistem koji pokreće lučenja hormona stresa (adrenalina i kortizola) i celo naše telo ulazi u ,,bori se ili beži” program. Usled ove aktivacije nastaju i sve neprijatne senzacije u telu. To ima funkciju da nam da veću snagu, spretnost, izdržljivost i, kao što smo već rekli, bilo bi nam jako korisno u nekoj stvarnoj opasnosti, kada zaista treba da se borimo ili bežimo.
Važno je da znamo da je, s druge strane, uvek tu i parasimpatički nervni sistem čiji je zadatak da umiri naše telo i vrati ga u ravnotežu. Kada osećamo visoku anksioznost i paniku i kada nema realnih opasnosti, on se aktivira najčešće samo par sekundi ili minuta nakon simpatičkog nervnog sistema.
Da li se od anksioznosti ili paničnog napada može umreti?
Svi telesni simptomi anksioznosti i panike nastaju, dakle, kao normalna posledica biohemijskih procesa koji se u našem telu prirodno aktiviraju kada se nešeg realnog ili iracionalnog uplašimo. S druge strane, srčani ili moždani udar nastaju kao posledica fizioloških problema i bolesti kardiovaskularnog sistema, ne kao posledica emocije. Konačni odgovor, stoga, je da usled povišene anksioznosti ili paničnog napada nije moguće da osoba dobrog opšteg zdravstvenog stanja doživi infarkt, moždani udar, i slično.
Kognitivno-bihejvioralna terapija
Ukoliko ste se prepoznali, na prevazilaženju ovog problema se može uspešno raditi kroz kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT). Postoji način da poštedite svoje telo i um preterane brige, iracionalnih strahova i stresa. Kroz kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT) osoba uči da prihvati neprijatne emocije i senzacije koje ih prate kao sastavni deo života svakog čoveka, kao i to da nije svaka telesna neprijatnost životno ugrožavajuća. Takođe, radi se i na tome da se osoba namerno i planski izlaže situacijama koje će izazvati, recimo, bezopasan ubrzani puls (na primer, kroz neku fizičku aktivnost) da bi osvestila da se pod uticajem te senzacije ništa loše ne desi. Tako se postepeno razvija i tolerancija na neprijatne telesne simptome koji su bezopasni.
msr Anđela Zlatković
KBT savetnik
Leave a Reply